Iskop jezera i nivelacija terena<\/h3>\n
![\"iskop-jezera-i-nivelacija-terena\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/iskop-jezera-i-nivelacija-terena.jpg\")
<\/p>\n
Pre po\u010detka kopanja, nazna\u010dite \u017eeljeni oblik jezera kanapom ili savitljivim crevom. Rupu iskopajte stepenasto. Pli\u0107i delovi su bli\u017ei obali, a dublji sredini. To \u0107e da vam pomogne da lak\u0161e maskirate dno kamenom, a tako \u0107ete da dobijete platoe za sadnju vodenih biljaka. Pri tom, valja voditi ra\u010duna da obod bude nivelisan. Ako \u017eelite da se u va\u0161em jezeru na\u0111u i lokvanji, tada njegova dubina mora biti najmanje 50 do 100 cm. \u010citavo korito jezera treba oblo\u017eiti najsitnijim \u010distim peskom u sloju debelom tri do pet cm.<\/p>\n
Hidroizolacija<\/h3>\n
![\"hidroizolacija\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/hidroizolacija.jpg\")
<\/p>\n
Hidroizolacija je jedna od najva\u017enijih stvari u izradi fontane jer sve ostalo mo\u017eete, relativno jednostavno, da zamenite. Lo\u0161 odabir hidroizolacije zna\u010di ru\u0161enje svega \u0161to ste uradili. Ako se odlu\u010dite za specijalne folije za ve\u0161ta\u010dka jezera, sigurno ne\u0107ete da pogre\u0161ite. U praksi se naj\u010de\u0161\u0107e koriste PVC-folije. One su pouzdano vodonepropusne, ne trule u zemlji, otporne su na UV zra\u010denje i mraz, elasti\u010dne su i njima se veoma lako radi. Jednostavne su za eventualno spajanje ili krpljenje. Specijalni lepak za foliju znatno olak\u0161ava taj posao.<\/p>\n
Ako postoji mogu\u0107nost, iskreno vam preporu\u010dujemo da na najni\u017eoj ta\u010dki dna jezera postavite elemente za pra\u017enjenje fontane. To \u0107e vam znatno olak\u0161ati odr\u017eavanje i ako to uradite sigurno se ne\u0107ete pokajati.<\/p>\n
Ispod folije obavezno treba postaviti za\u0161titnu podlogu kako bi se folija za\u0161titila od kamenja, korenja, stakla i ostalog \u0161to se mo\u017ee na\u0107i u zemlji. Podloga je specijalni sinteti\u010dki materijal – geotekstil. On se najpre pola\u017ee na oko pet cm debeo sloj sitnog i \u010distog peska, pa se tek onda postavlja folija. Geotekstil se postavlja svuda ispod folije. Na mestima gde se fontana obla\u017ee te\u017eim kamenjem, foliju treba za\u0161tititi geotekstilom. Po obodu jezera deo folije treba malo ukopati i podvrnuti ka spolja, a zatim zatrpati kamen\u010di\u0107ima. Tako se oko fontane formira drena\u017eni kanal koji vi\u0161ak prelivne i padavinske vode spre\u010dava da prodre ispod hidroizolacione folije jer bi to vremenom moglo dovesti do podrivanja fontane i do pojave erozije u toj zoni.<\/p>\n
![\"prese_jezera_folija_geotekstil\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/prese_jezera_folija_geotekstil.jpg\")
<\/p>\n
Pri dimenzionisanju vrtnog jezera imajte na umu i to da se hidroizolaciona folija prodaje u standardnim \u0161irinama 2, 4, 6, 8 ili 10 metara. U prodaji se komadi folije po du\u017eini mogu se\u0107i na ceo du\u017eni metar do maksimalne du\u017eine od 25 metara, izuzev folije \u0161irine 2 metra, \u010dija maksimalna du\u017eina mo\u017ee biti i 50 metara.<\/p>\n
Formula za okvirno prora\u010dunavanje potrebne koli\u010dine folije ili geotekstila za jezero:<\/h3>\nP = (A+2h+0,5m) x (B+2h+0,5m)<\/h4>\n
P – potrebna povr\u0161ina folije ili geotekstila (m2)<\/p>\n
A – najve\u0107a du\u017eina jezera (m)<\/p>\n
B – najve\u0107a \u0161irina jezera (m)<\/p>\n
h – najve\u0107a dubina jezera (m)<\/p>\n
Napomena:<\/p>\n
Za prora\u010dun uzeti u obzir mere po najdu\u017eoj i naj\u0161iroj dimenziji jezera.<\/p>\n
Dobijene mere mo\u017eete uvek pove\u0107ati jo\u0161 malo zbog eventualnog nabiranja folije pri radu.<\/p>\n
Oblaganje jezera kamenom<\/h3>\n
Pre re\u0111anja kamena jezerce napunite vodom kako bi hidroizolaciona folija dobro prionula. Potom vodu izbacite da ne bi smetala prilikom rada. Kamenje mo\u017eete u\u010dvrstiti malterom svuda ili samo na mestima gde je potrebno. U radu budite obazrivi da foliju ne o\u0161tetite nekim o\u0161trim predmetom. Ako se to kojim slu\u010dajem desi, ne brinite. Specijalnim lepkom za foliju o\u0161te\u0107enje \u0107ete lako i brzo da zakrpite.<\/p>\n
Saksije s biljkama u jezeru u\u010dvrstite i markirajte kamenjem. Obalu mo\u017eete zasuti oblutkom u vidu pla\u017ee. Obod fontane mo\u017eete zavr\u0161iti i re\u0111anjem kamenih plo\u010da ili kamenja interesantnih boja i oblika.<\/p>\n
![\"oblaganje-jezera-kamenom\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/oblaganje-jezera-kamenom.jpg\")
<\/p>\n
Postavljanje pumpi, podvodne rasvete, filtera i ostale opreme<\/h3>\n
Slede\u0107e \u0161to nedostaje je pumpa. Kakvu pumpu \u0107ete da odaberete zavisi od toga kakav efekat \u017eelite da postignete. Za vodoskok, vodenu poluloptu ili gejzir bi\u0107e vam potrebni i nastavci – mlaznice. Ako \u017eelite da se voda sliva niz kamen, to \u0107ete posti\u0107i povezivanjem pumpe i izvora cevima ili crevom odgovaraju\u0107eg promera.<\/p>\n
Podvodni reflektori \u0107e jezercetu u ve\u010dernjim satima dati zaista izuzetan \u0161arm. Najlep\u0161e je ako osvetlite mesta gde se voda kre\u0107e (izvor, slap, vodoskok).<\/p>\n
Odr\u017eavanje kvaliteta vode u fontani znatno \u0107e da vam olak\u0161aju BIO-filteri, UV-C filteri, algicidi, usisiva\u010d za \u010di\u0161\u0107enje fontane i ostala hemijska sredstva iz na\u0161e ponude.<\/p>\n
Presek vrtnog jezera<\/h3>\n![\"presek_vrtnog_jezera\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/presek_vrtnog_jezera.jpg\")
<\/p>\n\n- zemlja<\/span><\/li>\n
- sloj peska debljine oko 5 cm <\/span><\/li>\n
- geotekstil<\/span><\/li>\n
- hidroizolaciona folija za ve\u0161ta\u010dka jezera<\/span><\/li>\n
- mre\u017ea od kokosa za sadnju biljaka na strmim obalama <\/span><\/li>\n
- kamen po obodu fontane <\/span><\/li>\n
- saksija s vodenom biljkom<\/span><\/li>\n
- podvodni reflektor <\/span><\/li>\n
- potapaju\u0107a fontanska pumpa <\/span><\/li>\n
- mlaznica<\/span><\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n
<\/p>\n
Sadnja biljaka<\/h3>\n
Kad je re\u010d o jezeru, ono tek sadnjom biljaka dobija potpun izgled.<\/p>\n
Prvo na \u0161ta pomislite kad je re\u010d o vodenim biljkama sigurno su lokvanji. Lokvanj, zbog lepote cveta, je kralj vodenog rastinja. Pored dekorativnosti cveta, lepi su i va\u017eni njegovi veliki listovi koji plutaju i prave senku ispod sebe. Voda se tako leti ne zagreva previ\u0161e, \u0161to prija ribama<\/a>, a donekle kontroli\u0161e i pojavu algi. Za sadnju lokvanja dubina jezera mora da bude izme\u0111u pola i jednog metra, mada se u poslednje vreme pojavljuju i mini forme koje trpe i pli\u0107u vodu.<\/p>\nLokvanje, a i ostale vodene biljke, dobro je saditi u plasti\u010dne perforirane korpe. Tako jednostavno mo\u017eete da kontroli\u0161ete njihov rast i vadite ih zbog eventualnog deljenja i presa\u0111ivanja. Korpu napunite glinovitom zemljom, zasadite biljke, a odozgo zaspite \u0161ljunkom da ribe ne bi mutile vodu. Pri spu\u0161tanju korpe s lokvanjima, vodite ra\u010duna o tome da listovi plutaju po povr\u0161ini vode. Lokvanji se sade na sun\u010danom mestu, u staja\u0107oj mirnoj vodi, daleko od slapova i vodoskoka. Ako uslovi za lokvanje ne postoje, alternativa je sadnja biljke Aponogeton. Ona tako\u0111e cveta (ne tako atraktivno) i mo\u017ee podneti polusenku i ustalasanu vodu.<\/p>\n
Postoje biljke koje plutaju po povr\u0161ini vode, ne treba ih saditi, ve\u0107 jednostavno spustiti u vodu. To su Hydrocharis, Lemna (sitnih listi\u0107a), Pistia (dekorativna, ali neotporna \u010dak i na umerenu hladno\u0107u). Za ravnote\u017eu u jezeru va\u017ene su i biljke oksigenatori. Najpoznatiji je, svakako, ljuti\u0107 (Ranunculus aquaticus).<\/p>\n
Izbor biljaka za priobalni deo je veliki. Za njih je karakteristi\u010dno da im je koren u vodi, a listovi i cvetovi van vode. To su razne vrste trava (Acorus, Carex, Juncus, Equisetum), ali i mnogo dekorativnih cvetova (Iris, Alisma, Calla). Dekorativne su i sitnocvetaju\u0107a Caltha i Houttuynia. Ne propustite da posadite i rogoz (Typha), naro\u010dito nove mini-sorte, zatim hostu, koja je naro\u010dito pogodna za senovita mesta.<\/p>\n
Najbolji period za sadnju vodenih biljaka je maj – jun. Ne sadite ih u obi\u010dnu zemlju, ve\u0107 u me\u0161avinu peska i ilova\u010de ili specijalnu me\u0161avinu. Vodeno rastinje se brzo \u0161iri. Vodite ra\u010duna da ono ne bi trebalo da prekrije vi\u0161e od tre\u0107ine povr\u0161ine jezera. Izbegavajte prihranjivanje, osim za lokvanje, a i to umereno. Preterano \u0111jubrenje pospe\u0161uje pojavu algi.<\/p>\n
Redovno skupljajte li\u0161\u0107e i alge iz vode. Ako se ono natalo\u017eilo, od najve\u0107e pomo\u0107i \u0107e biti usisva\u010d za mulj. Uklonite po\u017eutele i uvele listove.<\/p>\n
Trsku i rogoz ne orezujte pre zime jer njihove stabljike poput cev\u010dica dopremaju kiseonik u jezerce.<\/p>\n
![\"dubina_jezera_za_sadnju_vodenih_biljaka\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/dubina_jezera_za_sadnju_vodenih_biljaka.jpg\")
<\/p>\n
<\/p>\n- \n
- zemlja<\/span><\/li>\n
- sloj peska debljine oko 5 cm <\/span><\/li>\n
- geotekstil<\/span><\/li>\n
- hidroizolaciona folija za ve\u0161ta\u010dka jezera<\/span><\/li>\n
- mre\u017ea od kokosa za sadnju biljaka na strmim obalama <\/span><\/li>\n
- kamen po obodu fontane <\/span><\/li>\n
- saksija s vodenom biljkom<\/span><\/li>\n
- podvodni reflektor <\/span><\/li>\n
- potapaju\u0107a fontanska pumpa <\/span><\/li>\n
- mlaznica<\/span><\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n
<\/p>\n
Sadnja biljaka<\/h3>\n
Kad je re\u010d o jezeru, ono tek sadnjom biljaka dobija potpun izgled.<\/p>\n
Prvo na \u0161ta pomislite kad je re\u010d o vodenim biljkama sigurno su lokvanji. Lokvanj, zbog lepote cveta, je kralj vodenog rastinja. Pored dekorativnosti cveta, lepi su i va\u017eni njegovi veliki listovi koji plutaju i prave senku ispod sebe. Voda se tako leti ne zagreva previ\u0161e, \u0161to prija ribama<\/a>, a donekle kontroli\u0161e i pojavu algi. Za sadnju lokvanja dubina jezera mora da bude izme\u0111u pola i jednog metra, mada se u poslednje vreme pojavljuju i mini forme koje trpe i pli\u0107u vodu.<\/p>\n
Lokvanje, a i ostale vodene biljke, dobro je saditi u plasti\u010dne perforirane korpe. Tako jednostavno mo\u017eete da kontroli\u0161ete njihov rast i vadite ih zbog eventualnog deljenja i presa\u0111ivanja. Korpu napunite glinovitom zemljom, zasadite biljke, a odozgo zaspite \u0161ljunkom da ribe ne bi mutile vodu. Pri spu\u0161tanju korpe s lokvanjima, vodite ra\u010duna o tome da listovi plutaju po povr\u0161ini vode. Lokvanji se sade na sun\u010danom mestu, u staja\u0107oj mirnoj vodi, daleko od slapova i vodoskoka. Ako uslovi za lokvanje ne postoje, alternativa je sadnja biljke Aponogeton. Ona tako\u0111e cveta (ne tako atraktivno) i mo\u017ee podneti polusenku i ustalasanu vodu.<\/p>\n
Postoje biljke koje plutaju po povr\u0161ini vode, ne treba ih saditi, ve\u0107 jednostavno spustiti u vodu. To su Hydrocharis, Lemna (sitnih listi\u0107a), Pistia (dekorativna, ali neotporna \u010dak i na umerenu hladno\u0107u). Za ravnote\u017eu u jezeru va\u017ene su i biljke oksigenatori. Najpoznatiji je, svakako, ljuti\u0107 (Ranunculus aquaticus).<\/p>\n
Izbor biljaka za priobalni deo je veliki. Za njih je karakteristi\u010dno da im je koren u vodi, a listovi i cvetovi van vode. To su razne vrste trava (Acorus, Carex, Juncus, Equisetum), ali i mnogo dekorativnih cvetova (Iris, Alisma, Calla). Dekorativne su i sitnocvetaju\u0107a Caltha i Houttuynia. Ne propustite da posadite i rogoz (Typha), naro\u010dito nove mini-sorte, zatim hostu, koja je naro\u010dito pogodna za senovita mesta.<\/p>\n
Najbolji period za sadnju vodenih biljaka je maj – jun. Ne sadite ih u obi\u010dnu zemlju, ve\u0107 u me\u0161avinu peska i ilova\u010de ili specijalnu me\u0161avinu. Vodeno rastinje se brzo \u0161iri. Vodite ra\u010duna da ono ne bi trebalo da prekrije vi\u0161e od tre\u0107ine povr\u0161ine jezera. Izbegavajte prihranjivanje, osim za lokvanje, a i to umereno. Preterano \u0111jubrenje pospe\u0161uje pojavu algi.<\/p>\n
Redovno skupljajte li\u0161\u0107e i alge iz vode. Ako se ono natalo\u017eilo, od najve\u0107e pomo\u0107i \u0107e biti usisva\u010d za mulj. Uklonite po\u017eutele i uvele listove.<\/p>\n
Trsku i rogoz ne orezujte pre zime jer njihove stabljike poput cev\u010dica dopremaju kiseonik u jezerce.<\/p>\n
<\/p>\n - sloj peska debljine oko 5 cm <\/span><\/li>\n
![\"komplet-my-water-garden\"](\"http:\/\/www.naturalist-office.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2013\/02\/komplet-my-water-garden-200x200.jpg\")
MY WATER GARDEN KOMPLET 1<\/a><\/div>\n